Represija u privredi - Aleksandar Milosavljević
Radnik fabrike TZR Recycling Industry iz Jugbogdanovca Aleksandar Milosavljević, dobio je otkaz nekoliko dana nakon posete predsednika Srbije i nakon što je na društvenim mrežama javno kritikovao loše i nebezbedne uslove rada.
Aleksandar Milosavljević, radnik fabrike TZR Recycling Industry u selu Jugbogdanovac, ostao je bez posla svega nekoliko dana nakon posete predsednika Srbije fabrici i nakon što je na društvenim mrežama javno ukazivao na loše i nebezbedne uslove rada u proizvodnoj hali. Otkaz ugovora o radu uručen mu je četiri dana nakon predsednikove posete.
Milosavljević tvrdi da je jedini stvarni razlog otkaza njegovo javno insistiranje na osnovnim uslovima rada – grejanju u hali, radnoj odeći i adekvatnoj zaštitnoj opremi. Navodi da nikada nije vređao firmu, iznosio poslovne tajne niti pozivao na bilo kakav vid protesta, već je samo tražio dostojanstvene uslove za rad.
U rešenju o otkazu kao razlozi se navode navodni disciplinski prekršaji, uključujući korišćenje mobilnog telefona na poslu, pušenje u proizvodnoj hali i raniji odlazak sa radnog mesta. Milosavljević ističe da za te navode nikada ranije nije bio upozoren, ni usmeno ni pismeno, niti su takve prakse bile sankcionisane kod drugih zaposlenih. Dodaje da je u dva navrata ranije napustio radno mesto uz znanje nadređenih, zbog porodičnih razloga – kao otac dvoje dece, od kojih jedno ima autizam.
Prema njegovim rečima, upozorenje pred otkaz dobio je tek nakon javnih kritika uslova rada, i to prvi put od kada je zaposlen 2021. godine. Smatra da je njegov slučaj poruka ostalim radnicima da ćute i trpe, jer će u suprotnom snositi posledice.
Milosavljević je najavio da će pravdu potražiti pred sudom. Takođe je prijavio direktora fabrike policiji zbog navodnog vređanja, ali je Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju ocenilo da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
Ovaj slučaj predstavlja još jedan primer radne represije i zastrašivanja zaposlenih zbog javnog iznošenja problema, posebno u sredinama u kojima su radnici ekonomski ranjivi. Ukazuje i na širi obrazac u kome se kritika uslova rada tretira kao neposlušnost, a radno pravo kao sredstvo disciplinovanja.
